Voleo me mnogo
snažno
toplo
a da nikad nije rekao
reči ljubavi.
Tražila sam reči
zaludno
uporno.
Dobila nekog
ko me u reči ljubavi
obukao
kao u hladne haljine
jer nijednu reč
nije osetio.
Sada
znam da se ljubav oseti
a reči ne treba
Kazna
Ova ruža-haljina pokazuje tendenciju da sklizne
)
Još je sneg, umesto tih reči neka ti ogrne neku bundicu…
može i od veštačkog krzna ako spadaš u one što drže životinje samo u kavezu i šumi:))
Onaj ko oblači u reči odavno je odbačen, anam…samo je trebalo vremena da se nauči lekcija.
Reci pesmi, a ljubavi dusu…
Merkur, rekla si suštinu.
Reći je lako kada su osjećanja slaba. Tek kada zaista osjećamo, kada u grlu zastane knedla i glas treperi, tada nemamo riječi…
Da, lonacipoklopac, pred pravom ljubavlju reči ne trebaju, a i ne nalaze se. A igrači rečima lako ih koriste kad ne vole. Reči treba da sadrže dušu.
Zaista, pravoj ljubavi nisu potrebne reči.
Ipak prijaju i želimo ih.
Ako ima osećanja, ako ima zagrljaja, razumevanja, pažnje, možda su reči suvišne, ali šta ako ni toga nema?
Može li tada biti ljubavi?
Kad je briga o deci i svakodnevici jedino što nas vezuje?
Retko se nađe komplet, nena58, i ljubav sa svim njenim sadržajima i sposobnost da se izrazi rečima. Češće ljubav ćuti kad jezik govori, ili ljubav govori, a jezik ćuti. ako to ne shvatimo, dobijamo kaznu, jednog dana nas stigne.
Da, istina je da prava ljubav ne traži riječi… Ali ipak, mi žene volimo da nam se stalno govori o ljubavi
Volimo, dalia, ali se može desiti ovakva kazna…meni se dogodila.
Pre bih rekla nagrada.
Mera.
Da je vredeo bilo koji od njih…ostao bih.
Nagrađena si što si nešto naučila, i zakoračila sa vrednim iskustvom.
Zamisli žene, koje ostanu sa takvim muškarcima, koji im se vežu kao kamen oko vrata koji ih odvuče na dno.
Plivaj…oslobodila si se kamena…plivaj ka obali…ti zaslužuješ mnogo više.
Pronađi svoju obalu koja će ti pružiti ljubav, i zagrliti te talasima lepih reči…koje imaju svoj oslonac.
Uginula bih bez bezuslovne ljubavi.
Uginula bih bez ušuškavanja rečima.
Potrebni su mi kao vazduh koji dišem.
Naučila si.
Raduj se.
Naučeno jeste nagrada, ludi vrapče. Saznanje da ne treba praviti kompromise kad je u pitanju ljubav. Ako je ljubav, neka ima veliko Lj, ako je malo, bolje da je nema.
Upravo tako =)
Eh, muckos, skupa nauka…
Ako nema reči – tražimo ih, kada ih ima onda bi da ćutimo… Najvažnije je da se i reč i ćutanje oseća…
Eh, da , iluzija…kad se osećaju, lako je.
„Ko priča da voli – taj ne zna da voli!“
rekao Ja, dana gospodnjeg, ovog.
Jednog dana ćemo te možda citirati, pukovniče! Dobra ti misao!
SVaka mi je ko Njegoševa hehe, mislim, to mi je prvo palo na pamet, yamisli da sam raymišljao duže, kakve bi to reči bile…
opet problemi sa y i z
Pa ako uzmeš u obzir da ovde sve ostaje napisano, da je blog poprilično trajan, a i da se u knjige lako pretoči, nije naodmet razmisliti. Rekoh li ti da se naša knjiga nominuje za nagradu grada Beograda ?
Reče mi da je u planu, ali ne saznah da jeste! Super! Mislim i zaslužili smo realno…
Ima mala caka o kojoj ćemo samo šaputati. Uslov za nagradu grada je da je autor nastanjen u Beogradu najmanje godinu dana…a polovina autora nije. Pssst, mi ćemo se praviti da to nismo primetili, a možda i komisija zažmuri?
Ništa mi drugo nije preostalo nego da se složim sa ludim vrapčićem. Sve je onako kako vrabac reče!
))))
Roksana, to je i uzrok i povod i posledica…a svaka škola se plaća. Obično skupo.
I ja tražim reči, ponekad bespotrebno. Ali kako bih inače znala šta drugi oseća? Neki ne umeju to da pokažu.
Umeju svi koji vole da pokažu, mesecina, samo je pitanje umemo li mi da vidimo!
Da me voliš bez reči…
Bez reči, a sa mnogo više značaja od reči…