Provirimo malo u svet Save Šumanovića, preko njegove galerije u Šidu.
Kažu da je Sava Šumanović bio pravi gospodin. Šorom je išao u cik cak kako bi izbegao crne dudinje da mu uprljaju bela i krem odela. Sav skockan, svi detalji u istoj nijansi, bio je vizuelno za primer. Ovaj smoking je nosio u Parizu.
Nije se ženio, mada se šuška da je u Parizu imao veliku ljubav, moguće Nadeždu Petrović. Venčao se sa svojom umetnošću i stvarao veoma plodno dela nemerljive vrednosti.
U njegovo vreme modela nije bilo na izbor, a kako je našao jedan savršeni, sve su dame na njegovim slikama imale isti lik, lik kelnerice Eme. Žene i pejzaži, dve njegove glavne preokupacije, na grandioznim slikama.
Kako je Savina majka Persida uspela da skloni i sačuva ogroman broj velikih slika, nakon Savinog tragičnog kraja, ostaje tajna. Sačuvala, izborila se kod Tita da joj vrati kuću (oduzetu u nacionalizaciji), uspela da u tu kuću smesti neprocenjivo bogatstvo Savinih slika i zavešta gradu Šidu.
Veliki triptih prikazuje dvanaest devojaka koje nose korpe sa grožđem. Po nekim mišljenjima, Sava je na njemu ustvari prikazao 12 apostola. Možda bi ga još dorađivao. Jedna od slika triptiha nađena je na štafelaju kad je Sava odveden u raciji 1942. i kada su prekinuti svi njegovi plodni snovi.
Šta li je u svojoj glavici sanjao Sava u Šidu, u kojim li je bojama on video ovaj svet?
(snimila sanjarenja)
Divan izveštaj sanjarenja, zaista. Fascinantne su te sudbine velikih umetnika. Obično su tragične.
Nažalost jesu tragične, roksana, a za sobom ostave dela neprocenjive vrednosti!
Predivno…
Hvala, anam!
Mogu samo da te hvalim. Uvek sve uradiš kao profesionalac.
Zašto na blogograd.org nema dugmence „sviđa mi se“?
Nećemo da imitiramo druge, iluzija, imaš sve varijante da rečima kažeš da ti se sviđa
)
Hvala na ovom interesantnom postu!
Dalia, da po vejavici nisam po prvi put išla u Šid, ne bi bilo ni ovog posta!
Radovala sam se i očekivala ovaj post
Obećah ga još kad sam dala smrznuti izveštaj iz Šida.
već par godina čekam „pravi trenutak“ da odem i posetim ovu „prestonicu umetnosti“. posle ovog tvog posta moraću zalaufati kazaljke na satu da taj trenutak uskoro dodje
Seko, pošto nisam stigla da posetim pricalicu, možda jednom možemo otići nas dve da nju posetimo i detaljno uživamo u galeriji!
svidja mi se: )
I meni je ta slika jako lepa, bravarice. Savine slike su od onih koje bih rado imala na zidu (kako sam samo naivna, zar ne?
Počitala i oduševila se ((((:
Možda ćemo jednom napraviti blogerski karavan u Šid, pa svi u galeriju, 3msc!
Čitam nenamerno propuštene postove:)
Zaista lepa reportaža.
Mnogo je dobro što ne stižem da vidim svaki post, zar ne:)
To ćemo shvatiti kao dobar znak, nena58…blogeri su toliko produktivni da se ne postizava sve pročitati! Udružile su se sve pozitivne blogerske boje!